VODA

Voda je medij u kojem ribe žive. Koliko je ljudima za život potreban čisti zrak, toliko je i ribama potrebna "čista" voda. U prirodi gotovo nikada nećemo pronaći potpuno čistu. Od trenutka kada kišnica padne na tlo, voda menja svoj hemijski sastav zavisno o području na kojem se nalazi. Tako su se na različitim područjima, ribe i biljke prilagodile različitom hemijskom sastavu vode. Ovde treba napomenuti da se velika većina riba koje se prodaju po dućanima tokom više generacija prilagodila na vodu našeg podneblja. Naravno to nije slučaj sa svim vrstama tako da se trebate raspitati pre nego što kupite ribu. Moguće je i veštačkim putem menjati hemijski sastav vode. To nikako ne bi preporučili akvaristima početnicima, jer i mala greška može dovesti do katastrofalnih rezultata. Zapamite, ribe se jako osjetiljive na iznenadne promjene. Najvažnije od svega je održavati konstantan hemijski sastav vode. Velikoj većini riba to će biti sasvim dovoljno.

Tvrdoća vode
Tvrdoća vode je jedan od najvažnijih aspekata kvalitete vode jer veoma utiče na riblje zdravlje. Možemo je opisati kao količinu otopljenih minerala u vodi. Postoji više vrsta tvrdoće.

Karbonatna tvrdoća (KH)
Meri bikarbonatne (HCO3-), karbonante jone (CO3--) i jone hidroksida (OH-) . Hidrogen karbonati imaju sposobnost primanja i otpuštanja vodikovih jona čime znatno utiču na stabilnost pH. Karbonatna tvrdoća i pH su međusobno povezani. Ako je KH visok, pH će biti vrlo stabilan i teško će ga biti promeniti. Obrnuto, ako je KH nizak, pH će biti nestabilan. Destilirana voda ima KH vrijednost 0 te se zbog toga mora mešati sa odstajalom vodom kako ne bi dolazilo do prevelikih promjena pH, što bi bilo pogubno za ribe.
Sulfat (SO4--), hlorid (Cl) i nitrat (NO3) su odgovorni za nekarbonatnu tvrdoću vode NKH.

Opša tvrdoća (GH)

0-4 DH 0-70 ppm jako mekana 4-8 DH 70-140 ppm mekana 8-12 DH 140-210 ppm srednje tvrda 12-18 DH 210-320 ppm tvrda 18-30 DH 320-530 ppm jako tvrda

označava odnos karbonatne i nekarbonatne tvrdoće. Određena je najviše solima kalcijuma (Ca++) i magnezija (Mg++).
Izražava se sadržajem kalcijuma karbonata (CaCO3), a meri u stepenima (DH). Oznaka DH podrazumeva "stepen tvrdoće'', dok oznaka ppm označava "količina na milijun", što predstavlja ekvivalent mg/Litru vode. 1 DH je jednako 17.8 ppm CaCO3. 

Pravilo je da ribe koje preferiraju tvrdu vodu, mogu bez problema biti u mekanoj ali ne i obrnuto. Mekanu vodu je relativno lagano promijeniti dodavanjem šljunka kao podloge (jer sadrži lagano topljiv kamenac). Ali tvrdu vodu učiniti mekšom je mnogo veći problem. Postoji par načina od kojih niti jedan nije idealan ni praktičan. Destilirana voda, voda omekšana pomoću jonskih izmjenjivača i voda dobivena procesom obrnute osmoze neki su od njih. Procesom obrnute osmoze uklanjaju se iz vode svi minerali. Ali takvi aparati su još uvijek jako skupi pa time i nedostupni prosečnom akvaristi. Tako dobivenu vodu potrebno je pre stavljanja u akvarij dobro prozračiti jer u njoj nema kiseonika.
Da bi vam tako dobivena voda nečemu i poslužila, u akvariju se ne smije nalaziti lako topljivo kamenje i šljunak. Inače će vam cjelokupni trud biti uzaludan. Također, trebate biti vrlo pažljivi prilikom stavljanja mekane vode. Kao što smo već rekli, ribe su jako osjetljive na promjene. Iznenadna promjena tvrdoće vode uzrokovat će katastrofu. Zbog toga se sa menjanjem tvrdoće vode mogu baviti samo vrlo iskusni akvaristi. Ako niste jedan od njih, nemojte niti pokušavati. Nabavite sebi ribe koje su prilagođene našem hemijskom sastavu vode. Konstantno održavajte kvalitetu vode i nećete imati nikakvih problema.

pH vrednost
Voda (H2O) se sastoji od 2 atoma vodika i 1 atoma kiseonika. Ako se u vodi nalazi jednaka količina vodonikovih jona (H+) i jona hidroksida (OH-), tada takvu vodu nazivamo neutralnom i ona ima pH vrijednost 7.0. Voda koja u sebi ima veću količinu vodonikovih jona (H+) nego jona hidroksida (OH-) naziva se kiselom vodom. Ako je količina vodonikovih jona (H+) manja tada se voda naziva lužnatom. pH vode se meri logaritamskom lestvicom od 0 - 14. Vrijednosti od 0 - 6.9 označava da je voda kisela, 7 da je voda neutralna, a od 7.1 - 14 da je voda lužnata. Ovdje posebno treba naglasiti da je svaka vrijednost 10 puta veća ili manja od prethodne. Tako je pH 4 10 puta kiseliji od pH 5, a 100 puta kiseliji od pH 6.
Mnogo faktora utječe na pH vode. Obično ona predstavlja rezultat odnosa otopljenog ugljen dioksida i karbonatne tvrdoće vode (KH). pH je vrlo važan u mekanim, kiselim vodama gdje je prisutno više vodonikovih jona nego u tvrdim vodama. Prilikom mjenjanja pH, treba biti vrlo oprezan i postepeno privikavati ribe na drugačiji pH (ne više od 0.3 na dan). Česta i prevelika pulsiranja pH dovode do toga da ribe ne mogu kontrolisati količinu soli u svome telu. To dovodi do stresa, koji na kraju može uzrokovati i smrt ribe.



Pulsiranje pH
Tokom noći biljke umesto procesa fotosinteze, troše kiseonik i proizvode ugljen dioksid. Višak ugljen dioksida uzrokuje povećanje količine vodonikovih jona, te skladno tome do povećanja kiselosti i pada pH. Tokom dana biljke pokreću fotosintezu, i dolazi do obrnute reakcije - smanjenje kiselosti i rast pH vrednosti. Akvaristi previše vremena posvećuju merenjima pH. Mnogo je važnije održavati pH na konstantnoj vrednosti nego ga stalno pokušavati prilagođavati. Povećati Ph je jednostanije i lakše nego sniziti ga.
Na kraju, možemo vam reći da velika većina akvarista od hemijskog sastava vode radi nepotrebnu famu. Moja vam je preporuka da ako niste stvarno iskusan akvarista, ne mučite se previše oko menjanja hemijskog sastava vode. Promenom jednog parametra, promenit ćete i niz drugih. Iz iskustva vam mogu reći, da dok sam se mučio promenama tvrdoće i Ph vode - uvek sam imao problema sa zdravljem riba. Kada sam sa tim prekinuo sve se promenilo samo na bolje. Zapamtite da je ribama najvažnija konstantno kvalitetna vode. Velika većina riba je već generacijama prilagođavana na "vodu iz česme". Samo se vi brinite da održavate amonijak, nitrate i nitrite u što je moguće manjim meri, i ribe će vam biti više nego zahvalne.