BOLESTI AKVARIJUMSKIH RIBA

Planeta na kojoj živimo je nastanjena raznim parazitima, virusima i bakterijama. Kako na kopnu tako i u vodi. Bolest riba je nešto što će vam se pre ili kasnije dogoditi u akvarijumu. Najčešći uzrok bolesti je stres i preko 80% bolesti se javlja zbog njega. U akvariju se razne bakterije i paraziti nalaze konstantno, ali zdrava riba posjeduje imunološki sastav koji sprečava pojavu tih bolesti.

Najčešći uzroci stresa su:

• loš kvalitet vode - velika količina nitrata
• velike dnevne promene temperature vode
• neprimerene vrste riba u akvarijumu
• previše riba u akvarijumu
• pogrešan pH
• velike dnevne promene pH
• nedovoljno mjesta za sakrivanje u akvariju
• pogrešna tvrdoća vode
• nedovoljno kiseonika u vodi
• neprikladna prehrana riba (previše hrane)

Najčešća greška je da se počne sa primenom lekova prerano. Vrlo često će se riba sama uspeti oduprijeti, ako joj je imunološki sistem snažan. Probajte sa delomičnom promenom vode, jer ćete se tako riješiti viška parazita, virusa, bakterija te ćete ribi dati šansu da sama prebrodi bolest. 

Druga greška je pogrešna dijagnoza. Za potpunu dijagnozu potrebna je sofisticirana oprema koju akvaristi nemaju. Preporuka je da pitate nekog iskusnijeg akvaristu te da pročitate knjige o bolestima riba i uporedite ih sa simptomima koje poseduje vaša bolesna riba. Prevencija je najbolji pristup kako sprečiti bolest.

Karantin
 

Premda se mnogima čini preterano, karantin je nešto što ima svaki ozbiljni akvarista. Preko nje sve nove ribe prolaze proces izolacije, observacije i preventivnog lečenja. Akvarijum ne treba biti veliki, ali mora biti neko utočište da se riba može sakriti. Svetlo treba biti minimalno, a na akvarijumu je neophodan poklopac. Mora imati filter te je najbolje staviti vodu iz vašeg akvarijuma.
Riba u karantini treba provesti oko 3 sedmice. Za to vrijeme se treba postepeno naviknuti na kvalitetu vode kakva će je dočekati u novom akvarijumu. Tokom karantine potrebno je pažljivo gledati na znakove bolesti. NE stavljajte lek "za svaki slučaj". Riba verovatno neće hteti jesti 1-2 dana, ali to je normalno. Možete joj početi davati hranu treći dan - neće joj biti ništa. Treba kontrolisati kvalitet vode u akvarijumu - posebno nitrate. Po potrebi zameniti deo vode sa vodom iz "pravog" akvarijuma. Ako nakon 3 sedmice riba nije pokazala nikakve znakove bolesti, gotovo je sigurno da je zdrava i možete je pustiti da uživa zajedno sa drugim ribama u vašem akvarijumu.

So
So je jako jeftin a jako koristan lek. Uvek koristite so koja ne sadrži jod. Količina - jedna čajna kašičica na 20 litara. Upotreba - otopiti so u malo akvarijumske vode i polako dodavati u akvarijum.

Oprez:

• So se može odstraniti samo promenom vode. Da održite uvek istu razinu soli u akvarijumu, puna količina soli se stavlja samo na početku. Prilikom zamene vode treba dodati onoliko soli koliko se izvadilo. Primjer: 40 litarski akvarij. Dodajte 2 žličice soli. Ako mijenjate 10 litara vode, dodajte pola kašičice soli.
• So je u većoj koncentraciji opasna za većinu biljaka.
• So je opasna za neke vrste riba - corydoras.

Postoji više razloga zbog kojih akvaristi koriste so: smanjuje stres, poboljšava "rad" škrga, pomaže zarastanju rana, pomaže ribi da ostane sluzava, sprečava invazije parazita itd. Riba u svojim telesnim tekućinama ima prirodni balans elektrolita kao što su kalcijum, magnezijum, natrijum, kalijum, hlorid. Ti elektroliti se izlučuju iz vode kroz stanice smeštene u škrgama i neophodni su za uzimanje kiseonika i oslobđanje ugljen dioksida. Kada je riba pod stresom, rad škrga je poremećen i dolazi do gubitka elektrolita kroz škrge - osmotički šok. Dolazi do problema disanja, a on dovodi do mnogih drugih bolesti. Dodavanje soli pomoći će ribi da nadoknadi elektrolite koji manjkaju u vodi.

Simptomi bolesti	Mogući uzroci	Lečenje
Vaša nova riba je umrla bez očiglednog znaka bolesti	"Sindrom novog akvarijuma"	Stavljanje riba u novi akvarijum je stresno i ponekada može biti i kobno.
Gubitak apetita	Problem okoline, ponekad riba u novom akvarijumu treba vremena da počne prihvatati hranu - stres	Proverite kvalitet vode, imajte strpljenja prema novim ribama. Promatrajte ponašanje ribe.
Vuneni pokrivač" po tjelu	Gljive, Columnarius	Upotreba antigljivičnih lijekova i solna kupka.
Male, bele tačkice na glavi, telu i perajama.	Bele tačkice            (Ichthyophthirius)	Vrlo česta bolest-pogotovo u novom akvarijumu. Lako se leči pre nego što se paraziti prošite. Moguće upotrebiti kuhinjsku so.
Istrošene, izlizane peraje	Peraja trule i raspadaju se	Upotreba leka pre nego što se razvije sekundarna infekcija, (peraja se ozbiljno ošteti tek nakon par dana). Moguće upotrebiti kuhinjsku so.
Pojava belkastog filma preko ribljeg oka	Loša kvalitet vode, trovanje hlorom	Potrebna je delomična promjena vode, budite sigurni da nema hlora.
Ribe teško dišu, crvene pruge oko škrga	Najverovatnije problem sa kiseonikom ili bolest škrga	Imate previše riba, mogla bi pomoći vazdušna pumpa. Bolest škrga, retko, može se vidjeti kako škrga truli - upotrebite lek.
Crvi se vide kako vise iz škrga, ribe teško dišu	Škržni crv (Dactylogyrus)	Parazit. Lek protiv parazita prema upustvima.
Crvenkasta koža ili crvene pruge na perajama	Virus, čir (Bakterijska infekcija)	Viruse je moguće videti samo preko mikroskopa i neizečivi su. Ako je bakterijska bolest upotrebiti antibakterijski lek. Produžena solna kupka (3 - 5 grama na litru nekoliko dana) će ukloniti osmoregulatorni stres.
Ljuske su        "nakostriješene" riba je naduvana.	Dropsy (Ascites)	Dropsy je više simptom nego bolest i dosta je česta. Najčešće je povezan sa bakterijskom infekcijom. Lijekovi se mogu upotrijebiti ali ne deluju uvijek.
Mali paraziti nalik na crve, pričvršćeni na ribu koja se češe po kamenju.	Sidreni crv (lernea)	Čest parazit u vodi, izlječiv pomoću lekova.
Tmurna boja, odvojena koža, izlizane peraje.	Hiperprodukcija sluzi	Paraziti - dostupni lekovi, loša kvaliteta vode, gljive, stres.